Ekološki indeks termin je koji se, logično, tiče ekologije. Silom prilika postajemo sve svesniji važnosti očuvanja naše planete i toga da neke stvari dosta zavise od nas. Zato ne iznenađuje sve izraženija čovekova potreba da bolje razume ono što se dešava oko njega.
U skladu sa tim, i ekološki indeks pojam je o kom se treba bolje informisati, te saznati zbog čega je on važan.
Šta je ekološki indeks (EI)?
Stručnjaci bi rekli da je to složeni urbanistički pokazatelj koji kroz kombinaciju različitih zelenih parametara (kao što su površine zelenila u kontaktu sa tlom, broj posađenog drveća, površine ozelenjenog krova…) treba da doprinese ekološkom komforu pri svakoj novoj gradnji. To se, prema objašnjenju, postiže efikasnijim upravljanjem kišnicom, podsticanjem biodiverziteta, prečišćavanjem vazduha ali i unapređenjem fizičkog i mentalnog zdravlja.
Jednostavnije, to je mera koja se koristi za procenu stanja životne sredine i toga kako ona utiče na ljudski i prirodni svet. Ekološki indeks se neretko koristi kako bi se utvrdilo koliko je neka oblast, odnosno zemlja, ekološki održiva sa ciljem da se kvantifikuje uticaj ljudske aktivnosti na prirodu. Zajedno sa tim, posle te procene teži se donošenju odluka koje bi doprinele očuvanju životne sredine.
Ekološki indeks je, dakle, svojevrsni regularni instrument koji, kada je pravnim aktom obavezujuć, može značajno da unapredi ekološke funkcije za svaku novogradnju. Takođe, u tom slučaju bio bi značajna stavka i kod izdavanja lokacijskih uslova, kao i građevinskih i upotrebnih dozvola.
Pročitajte i: Plac i izgradnja kuće – da papiri ne budu bauk
Izračunavanje ekološkog indeksa
Ekološki indeks izračunava se uz pomoć nekoliko ključnih faktora. To su: kvalitet vazduha, kvalitet vode, biodiverzitet, klimatske promene i održiva potrošnja resursa.
Faktor koji se bavi kvalitetom vazduha ocenjuje nivo zagađenja kada je u pitanju određena oblast. To je vrlo važno jer visok nivo zagađenja itekako može da utiče na zdravlje ljudi i životinja.
Kada se procenjuje kvalitet vode utvrđuje se, zapravo, čistoća vode u morima, rekama i jezerima – u zavisnosti od sredine koja je u fokusu. Ocena kvaliteta vode obezbeđuje zaštitu vodenih sistema i sigurnost pijaće vode.
Faktor koji utiče na ekološki indeks je i biodiverzitet. Jasnije rečeno, njime se meri raznolikost živih organizama u nekom okruženju. U slučaju gubitka biodiverziteta posledice na ekosistem i hranidbene lance mogu biti vrlo ozbiljne.
Kada su u pitanju klimatske promene, za ekološki indeks važna je ocena emisije gasova sa efektom staklene bašte i uticaja na globalno zagrevanje. Sve to je suštinski važno u borbi protiv klimatskih promena.
Faktor po imenu održiva potrošnja resursa procenjuje koliko prirodnih resursa se troši u odnosu na njihovu obnovu sa ciljem da se spreči iscrpljivanje prirodnih resursa.
Ipak, postavlja se pitanje:
Zašto je ekološki indeks važan ljudima?
Razloga je nekoliko i treba ih pobrojati.
Zdravlje je na prvom mestu. Očito je da kvalitet vode i vazduha ozbiljno mogu da naruše čovekovo zdravstveno stanje. U slučaju zagađenja vode, mogu se javiti ozbiljne bolesti, dok u slučaju problema sa kvalitetom vazduha može doći do respiratornih smetnji.
Očuvanje prirode – veoma važan razlog. Velika većina stanovništva iako živi u gradovima mnogo zavisi od prirode – hrana, voda i drugi resursi. Zato se treba pozabaviti ovim pitanjem i ne smetnuti s uma ekološki indeks.
Klimatske promene. Nažalost, svedoci smo ekstremnih situacija u pogledu vremenskih uslova – suše, poplave i uragani. Upravo je ekološki indeks od pomoći jer pomaže da bolje razumemo na koji način naše aktivnosti doprinose svemu tome.
Finansije. Održiva potrošnja resursa direktno utiče i na naš budžet. Shodno tome, efikasnijom upotrebom resursa mogu se smanjiti troškovi života. To nas sve zanima, zar ne?
Bavljenje pitanjem budućnosti potomaka ujedno je bavljenje onim što posle nas ostaje budućim generacijama. Ekološki indeks je tu da omogući da oni posle nas imaju iste ili bolje životne uslove.
Obzirom do promišljenijih odluka
Svest o ekološkom indeksu čoveku nudi priliku da se nauči donošenju održivijih odluka u svakodnevnom funkcionisanju. Jer, bavljenje ekologijom i životnom sredinom nije zadatak naučnika i ljudi na čelnim pozicijama u zemlji. I sami smo učesnici u svetu oko nas te je i na nama da se potrudimo da stvorimo održiviju sutrašnjicu.
