Zidovi zauzimaju najveću površinu u domu, pa nije ni čudo što njihova dekoracija, odnosno boja utiče na to kako će ceo prostor izgledati. Zato se upravo krečenju pristupa kada je potrebno (ponovo) osvežiti jednu ili više prostorija.
Kako se krečenje ne smatra naročito teškim poslom, mnogi ga obavljaju sami. Zato je detaljan vodič uvek dobrodošao.
Pročitajte i: Samostalno krečenje, što da ne?
Boje za zidove služe za čišćenje i zaštitu zidova. Ali i za dekoraciju.
Nije tajna da je sastav boja za krečenje unutrašnjih zidova maltene uvek isti. U osnovne komponente svake boje nalaze se vezivo, rastvarač, pigment i aditivi. Naravno, od kombinacije i količine ovih komponenti zavisi i sam kvalitet boje, pa se tako one dele prema sastavu i nameni. Shodno tome, postoji i nekoliko vrsta boja za zidove, a svako od njih ima svoje kvalitet kada su u pitanju njena: pokrivna moć, otpornost na vodu, brzina sušenja i parapropusnost.
Vrste i tipovi boja za zidove
Prva pomisao na krečenje podrazumeva biranje boja. Fokus je na nijansi koju će zidovi dobiti i tome koliko će se ta boja uklopiti u enterijer. Ipak, najpre se treba odlučiti za vrstu boje, što zavisi od prostorije koja se kreči i stanja u kome su njeni zidovi.
Iako se za boju opredeljujemo i spram cene, važna su pitanja poput kvaliteta, otpornosti, pokrivnosti. Neki se interesuju i za to da li su boje perive ili ekološki prihvatiljive.
Kod nas se, pak, najviše koriste tri vrste boje uglavnom na vodenoj bazi – akrilne, poludisperzivne i disperzivne.
Zidovi krečeni akrilnim bojama
Akrilne boje su visokokvalitetne, ujedno i najskuplje. Dugoročno su vrlo isplative – u odnosu na ostale, otpornije su na habanje pa je period između dva bojenja mnogo duži. To su boje sa finom teksturom koje se nanose valjkom, čija je postojanost i do 15 godina, a takođe ih odlikuje parapropusnost. U prevodu – akrilne boje zidovima daju da dišu.
Na bazi su vodenog rastvarača i vodoperive su – fleke sa zidova uklanjaju se vlažnom krpom bez bojazni da će se boja oštetiti. Brzo se suše i imaju veliku pokrivnu moć.
Zidovi se kreče i poludisperzivnim i disperzivnim bojama
Poludisperzivne boje ili poludisperzija, kod nas se koriste u najvećem broju slučajeva. Verovatno zbog cene, budući da su najpovoljnije, ali istini za volju, ne izdvajaju se naročitim kvalitetom. Ipak, poludisperzija jeste korektna, narodski rečeno – „radi posao“. Ova vrsta boje nije otporna na vodu, što znači da se isprljani zidovi ne mogu očistiti vlažnom krpom. Stoga zidovi zahtevaju češće tretiranje. Oni koji češće biraju krečenje kako bi osvežili prostor neće imati problem sa ovim podatkom.
Krečenje poludisperzijom zahteva deblje slojeve nanošenja. U odnosu na akrilne boje, tekstura je mat i grublja, a kada su u pitanju nijanse, pastelne tonove moguće je postići pomoću pigmenata. Nažalost, pune, tačnije, jarke nijanse nisu izvodljive.
Disperzija je, s druge strane, kvalitetnija od poludisperzije.
A ujedno i skuplja, jer se proizvodi na bazi polimernih veziva, i po sastavu sličnija je akrilnim bojama. To znači da zid okrečen disperzivnom bojom može da se krpom očisti od nečistoće, jer su ove boje otporne na vodu. Zidovi krečenjem dobiju mat teksturu koja je grublja neko u slučaju upotrebe akrilnih boja. Ali s druge strane, dostupnih boja je mnogo.
Druge vrste boja za krečenje
Jasno je da pomenute vrste nisu jedine. Postoje i vodoperive, adhezivne, silikatne zidne boje kao i krečne boje. Svaka od njih ima svoju karakteristiku, shodno tome i svoje kupce. U tekstu smo govorili o najčešće korišćenim.
Vodoperive, naime, kao najveći kvalitet imaju to što je njihova boja periva – preporuka je da se zidovi brišu kružnim pokretima vlažne krpe, ali bez jakog trljanja.
Adhezivne, pak, imaju kao vezivo lepak neotporan na vlagu – stoga nisu preproučljive za prostorije u kojima vlage ima (kupatilo ili podrum). Kvalitet adhezivnih boja je u tome što ne sadrže štetne aditive, ali kada se boja menja, važno je znati da je neophodno oguliti zidove.
Spoljašnji zidovi tretiraju se obično silikatnim zidnim bojama. Vezivo im je vodeno staklo što znači da su vrlo otporne i zahvaljujući njima zidovi dobijaju sloj tvrdih silikata koji ih štite.
Treba pomenuti i krečne boje. Predviđene da se koriste isključivo na unutrašnjim zidovima kao vezivo imaju, kako ime i kaže, kreč. Krečne boje nisu vodootporne, a pri krečenju potrebno je koristiti prajmer.
