Vojvođanska kuća, odnosno stambeni prostor karakterističan za područje Vojvodine, pojavio se na kraju 18. veka. Sam istorijat ovog arhitektonskog tipa vezuje se za seoski ambijent. Konkretno, sama forma vojvođanske kuće direktno je povezana sa načinom i uslovima života vojvođanskog seljaka, i zato, sasvim logično, punoću svog izraza nalazi u tipičnom seoskom domaćinstvu.
Vojvođanska kuća – osnovne informacije
Najosnovnija potreba vojvođanskog seljaka kada je reč o životnom prostoru obuhvaćena je u tradicionalnoj kući vojvođansko-panonskog tipa. Uz poštovanje propisa o gradnji, i uz maštovitost i osećaj za estetiku, nastala je svojvrsna arhitektonska tvorevina, odnosno, kuća koju odlikuju: racionalnost i funkcionalnost, jednostavnost u konstrukciji, odsustvo preterivanja u dekorisanju i svedenost.
Vojvođanska kuća, ona tipična, iz davnina, uglavnom je zidana od zemlje, drveta, slame ili trske. Birani su materijali koji su bili istovremeno i dostupni i finansijski povoljni. Obično je svojom užom stranom postavljana ka uličnoj regulaciji, pa ju je ta odlika, zajedno sa trodelnim unutrašnjim rasporedom, definisala tipom dužne kuće.
Vojvođanska kuća imala je fasadu koja se vremenom menjala
Narodna, odnosno, tradicionalna vojvođanska kuća svoj fasadni izgled menjala je još na početku 19. veka. Vladajući stilovi uticali su na inovacije u fasadi, pa se od tog perioda i nadalje mogla javiti dekorativna plastika, što je menjalo spoljašnji izgled čitavog objekta.
Najprepoznatljiviji ukras na fasadi jeste zabatni venac – on zabat odvaja od zidnog platna, i njegova evolucija kreće se od jednostavnog slivnika do bogato profilisane horizontale. Drugi elementi u dekorisanju, koji su se postupno uvodili, fasadu vojvođanske kuće menjali su tako da je sve više ličina na varošku. Ipak, vojvođanska kuća zadržala je svoju vizuelnu lepotu i sklad. Spoljašnjim izgledom morala je, po želji svojih vlasnika, da istakne ne samo sredinu u kojoj je iznikla, već i ekonomsku raskoš i estetsku prefinjenost onih koji u njoj žive.
Kuće na selu
U drugoj polovini 19. veka u vojvođanskim selima grade se i preke kuće. To su objekti koji imaju širu osnovu koja se postavljala na ulični front. Dodavanjem jedne ili nekoliko soba s ulice, ulični deo promenio je ne samo svoj izgled već i funkciju. Naravno, ova izmena imala veze i sa novim ekonomskim statusom vlasnika kuće.
Ove preke kuće uglavnom se vezuju za Nemce i druge nacije, i stoga su poznate pod nazivom švapske kuće. Interesantno da se izmene koje su unošene nisu ticale visine objekta. Zato su seoske kuće, i pored svih renoviranja, ostajale prizemne.
Fasade tih prekih kuća uglavnom su bile horizontalno raščlanjene potprozornim ili natprozornim potkrovnim vencima. Prozori su gotovo uvek bili u paru – dvokrilni, dupli, podeljeni na više polja.
Vojvođanska kuća, ponajviše ona na selu, spram načina oblikovanja uličnog krila uglavnom je imala dva tipa: sa ajnfort kapijom i bez nje.
Preke kuće bez ajnfort kapije
To su kuće sa dve ili više soba orijentisanih ka ulici. U dubini placa su se, u dvorišnom delu, ređale druge prostorije – stambene ili ekonomske. Njihove osnove pratio je zidani ili zastakljeni gong i te osnove su najčešće išle u latično L ili ćirilićno G. Uz proširivanje uličnog fronta, većina kuća odgovarala je tradicionalnom trodelnom tipu kuće. Raspored je uglavnom išao ovako: soba – kuhinja (hodnik) – soba, što pripada tipično poljoprivrednom stilu.
Ovakva vojvođanska kuća s ulične strane imala je na fasadi mahom pet dvokrilinih prozora. Srednji prozori bili su jedinačni, a oni s kraja upareni. Kod nekih kuća ovog tipa postojao je i ulični ulaz uglavnom uvučen i izdignut za nekoliko stepenika. Ulazna vrata bila su dvokrilna, raskošno dekorisana, često vitražom.
Vojvođanska kuća – preka, sa ajnfort kapijom
One su do ulice imale dve sobe ili više, ali i prolaz koji se nalazio pod istim krovom sa stambenim delom. Kapije su bile drvene, najčešće dvokrilne, poneka kuća imala je i nadsvetlo dekorisano staklom od vitraža.
Najmoderniji oblik čuvene švapske kuće u Vojvodini sa početka je 20.veka. To su dvojne kuće pod istim krovom, koje tavanski prostor za skladištenje, dok ih deli ajnfort kapija. Kapije su, spram fasade, postavljane simetrično ili asimetrično. Simetrične su bile karakteristične u domaćinstvima u kojima su živela braća. Asimetrične kapije bile su znak da je manji deo kuće namenjen sinu – predviđene su za odvajanje domaćinstava nakon ženidbe.
A klupa? Klupa ispred kapije?
Vojvođanska kuća bez tog nije mogla, ali ovaj deo istorijskog nasleđa zaslužuje zaseban tekst.
