Staklene prizme su materijal stariji od jednog veka, a sada su ponovo aktuelne. Zastupljene u objektima i enterijerima iz osamdesetih godina, staklene cigle bile su deo tadašnje mode. Ipak, ovaj povratak ujedno predstavlja i njihovo podmlađivanje. Očekivano je da se sada pojavljuju u svom interesantnijem i inovativnijem obliku.
O materijalu
Staklene prizme ili cigle su arhitektonski blokovi koji istovremeno propuštaju svetlost i čuvaju privatnost doma. To je izvodljivo zbog specifičnih prozračnih odlika ovog materijala koji se pojavio davne 1907. godine. U to vreme, ove providne cigle opisane su kao element koji se sastoji iz dva dela sa šupljim središtem. Još tada je bilo moguće pronaći ih u različitim dimenzijama.
Pre samog patentiranja, bilo je različitih varijacija na temu staklenih prizmi. Palubne prizme, korišćene na brodovima važe za najpoznatije, koje su služile za dodatno osvetljenje prostora ispod palube. Dodatni razlog za tadašnju upotrebu ovog materijala bila je prevencija požara koji je mogao nastati od lampi ili sveća. Drveni prostor palube, u tom slučaju, predstavljao bi veću opasnost od samih prizmi.
Osim toga, do polovine XIX veka staklene prizme u nekim gradovima postavljane su kako bi prirodna svetlost dopirala do podzemnih prostora. Konačno, na samom kraju tog veka patentiran je prvi šuplji stakleni blok, prvobitno namenjen za izgradnju staklenika, nazvan Falconnier Hollow Glass Brick. Šupljina se nalazila na onom delu prizme na kom se duvalo staklo. Ovo rešenje ciglu od stakla činilo je slabijom, ali lakšom.
Poznati nemački arhitekta Bruno Taut, svoju viziju stakla u arhitekturi praktično je i primenio. Ovaj materijal koji u prostoru ne deluje tako da ga prekida, niti ograničava vidno polje već pospešuje prisustvo svetla, pokazao se kao izvrstan za pravljenje kristalnih formi. Nemački arhitekta svojim Staklenim paviljonom sa duginom kupolom, koji datira iz 1914. godine, veliča upravo arhitekturu stakla. Naime, izgrađen za izložbu u Kelnu, paviljon je zamišljen baš kao hram svetlosti i stakla koji savršeno ukazuje na potencijal ovog materijala.
Danas se staklene prizme koriste na različite načine, pa ih je moguće uočiti u kupatilu, moderno opremljenim barovima, koncept restoranima. Uz to, kao materijal mogu biti korišćene za izradu stolova, ili spoljnih pregrada.
Odlike staklene prizme
Verovatno najvažniji razlog za upotrebu ovog materijala tiče se estetike. Staklo izgleda jedinstveno, pa prizme imaju sposobnost prelamanja i širenja svetlosti, tako da pored estetskih, dalji razlozi za primenu tiču se i osvetljenja. Jer, jasno, staklene prizme pospešuju i osnažuju osvetljenje.
Zidovi napravljeni od staklene cigle prostor čine vizuelno većim, a ujedno, ne postoji mogućnost da prostorija deluje monotono.
Staklene prizme i privatnost
Mada na prvi pogled tako ne deluje, staklo garantuje privatnost. Cigle od stakla omogućiće da mračniji prostori poput podruma ili garaže dobiju više svetlosti, međutim, to neće značiti da će se kroz njih videti ono što je s druge strane.
Staklene prizme u kupatilu takođe će osnažiti prisustvo prirodnog osvetljenja, dok se istovremeno ni najmanje neće narušiti privatnost. Štaviše, prozorski elementi od staklenih cigala uopšte ne zahtevaju roletne.
Ovaj materijal garantuje veću bezbednost?
Zvuči nerealno, ali je istina. Stakleni elementi teži su za razbijanje u odnosu na klasične prozore. Pored toga, vodootporni su, pa oba argumenta idu u korist staklenih prizmi. Štaviše možda baš oni kandiduju ovaj materijal za najbolje rešenje kada je u pitanju čuvanje dragocenosti.
Staklene prizme i energetska efikasnost
Kada je u pitanju energetska efikasnost, stakleni blokovi jesu materijal koji štedi energiju. Šupljina koja postoji u unutrašnosti funkcioniše kao i kod prozora sa duplim oknom. Uz to, malter koji vezuje blokove onemogućava prodiranje vazduha. Ušteda energije moguća je jer staklene prizme šire prirodnu svetlost i tako smanjuju potrebu za dodatnim osvetljenjem.
Staklene prizme kao zid
Neretko upotrebljavane kao zamena za zidove ili, pak, njihov deo, staklene prizme sastojale su se od identičnih elemenata. Sastavljanje nije komplikovano, i iako postoji nekoliko načina, uglavnom se koristi malter na bazi cementa. Nije retkost danas ni upotreba lepka za pločice.
Staklene prizme nije preporučljivo koristiti kod nosećih zidova. Kako zidovi od ovog materijala moraju da budu ojačani na vrhu, najpametnije ih je izgraditi u okviru, kako bi se dobro zaštitili i izgledali lepše.
Pravljenje zida od staklene prizme moguće je izvršiti samostalno, budući da se mogu naći različiti tutorijali. Međutim, kod ovog, kao i svakog drugo materijala, važno je pažljivo pratiti instrukcije, a možda najbolje unajmiti nekog iskusnog.
