Recikliranje građevinskog materijala itekako ima poentu, posebno ako imamo u vidu da upravo građevinska industrija troši oko 75% prirodnih resursa. Zato je reciklaža materijala od velikog značaja.
Pesak, gvožđe, kamen spadaju u sirovine koje se širom sveta eksploatišu u velikim količinama. Razlog je jasan: zadovoljenje građevinskog tržišta koje je u konstantnoj ekspanziji. Ipak, gradilište je mesto na kom se stvaraju velike količine građevinskog otpada koje često ostanu nesortirane. Kada bi se više vodilo računa, pomenuti otpad mogao bi da bude podložan recikliranju. Pravilno odlaganje, potom sortiranje, kao i recikliranje dovelo bi do toga da građevinskog otpada bude znatno manje, ali i do smanjenja potrebe za eksploatacijom sirovina.
Recikliranje takođe smanjuje šansu za nastajanje divljih deponija, ali potpomaže redukciju troškova u građevinskoj industriji.
Proces reciklaže
Za recikliranje je veoma bitno da se uspostavi dobar sistem odlaganja i sakupljanja materijala. Klasifikacije variraju od zemlje do zemlje, međutim, može se reći da se izdvajaju 2 osnovne grupe. U prvoj se nalaze: beton, kamen, cement i keramika i ova grupa predstavlja materijale čijeg otpada najviše ima. U drugoj grupi su plastika, metal, drvo i ostali materijali zastupljeni u građevinarstvu.
Međutim, kako se i za šta može koristiti reciklirani materijal?
Recikliranje čelika: poznato od davnina
Ovaj materijal dobija se spajanjem rude gvožđa i uglja, topljenjem u visokim pećima ili recikliranjem čeličnog otpada. Recikliranje čelika vršilo se još u doba Rimskog carstva – vojnici su skupljanjem ratnih predmeta, na koje su nailazili na bojnom polju, nalazili način da od nađenih predmeta prave novo oružje.
Čelik se, inače, može reciklirati nebrojeno puta, a da pri tom ne izgubi na svom kvalitetu. Ipak, najčešće se od već korišćenog čelika prave armature, ekseri, žive i drugi metalni profili.
Recikliranje drveta je popularno poslednjih godina
Recikliranje čvrstog drveta uglavnom je usmereno na izradu većih elemenata. Uz to se koristi i za izradu paleta, sanduka ili različitih nosača.
Meko drvo, koje je jeftinije, takođe se reciklira, ali se od njega obično izrađuju paneli.
Postoje i situacije u kojima od već korišćenog drveta nije moguće izvesti nijedna od procesa gore navedenih, pa se, u tom slučaju, drvo koristi za proizvodnju biomase.
Gips: oprezno sa reciklažom
Poznato je (ili i nije toliko?) da i gips i malter u situacijama nepravilnog odlaganja mogu da ispuštaju veoma toksičan sumporvodonik, koji je, uz to i zapaljiv. Na taj način dolazi do zagađenja i zemlje i podzemnih voda. Pravilno recikliranje gipsa može sačuvati sve dobre fizičke ali i mehaničke odlike gipsa. Shodno tome: ovo je izvodljivo, ali je važan oprez.
Beton se reciklira uz pomoć posebne drobilice
Da bi se izvelo recikliranje čvrstog betona koristi se drobilica uz pomoć koje se proizvodi materijal koji se zove još i reciklirani agregat. Doskora su se od recikliranog betona pravili samo temelji i temeljne ploče, međutim dokazano je da betonski agregat, uz efikasne tehnologije može da da strukturalne elemente čak do 40 MPa. U prilog reciklaži gvožđa ide i činjenica da su reciklirani agregati i do 15% lakši od ovog materijal u „originalnom“ obliku. To istovremene znači da je potrebna manja količina po metru kubnom strukture ali i jeftiniji iznos transporta.
Recikliranje stakla: postoje komplikacije, ali izvodljivo
Iako recikliranje staklenih flaša i činija ima svoj ustaljen proces, kod reciklaže prozorskog stakla postoje određene komplikacije. Kako prozorsko staklo ima drugačiji hemijski sastav ali i temperaturu topljenja, nije izvodljivo reciklirati ga sa ostalim staklenim proizvodima.
Svejedno, recikliranje ovog materijala jeste moguće, te se staklo nakon topljenja može ugraditi u asfalt ali i u žute ili bele reflektivne boje za put. Polomljeno staklo, pak, može da se kombinuje sa betonom i da se koristi za pravljenje granitnih ploča i podova.
