Poskupljenje građevinskog materijala u prethodnom periodu i više je nego primetno. Štaviše, dalji rast gotovo da se i očekuje. Generalno gledano, trenutna situacija u građevinskoj industriji nimalo nije povoljna. Nije mnogo bolje ni kada su u pitanju: energetika, transport, hemijska industrija, metalska i elektro industrija, kao i prehrambena.
Stručnjaci iz oblasti građevinarstva kao što su inženjeri, arhitekte, projektanti, ali i izvođači i investitori najviše se interesuju za cenu materijala, njen rast i mogućnost nabavke. U drugim oblastima i granama industrije, njihovi stručnjaci zapitani su nad određenim problemima koji se pojavljuju ili su u najavi.
Poskupljenje čelika – isporuka ili smanjena ili obustavljena
Podaci koji se tiču privrede ukazuju na poteškoće u nabavci kada je u pitanju armatura. Konkretnije, stovarišta su zatvorena, a dalje poskupljenje materijala skoro je izvesno. Trenutno to nije preterano veliki problem, ali dugoročno može da bude.
Za samo nedelju dana cena čelika po toni poskupela je za 50%, a isporuka prema kupcima ili je smanjena ili sasvim obustavljena. S obzirom na problem sa nabavkom, zalihe prodavaca mogu da traju maksimalno dva meseca. Nakon toga šta će biti, zavisi od mnogih drugih faktora.
Poskupljenje je tu, a proizvodnja cementa u problemu
Situacija u Ukrajini poremetila je tržište hemikalija koje su neophodne za održavanje i proces proizvodnje cementa. Kada se govori o zalihama, cementare u našoj zemlji mogu biti mirne otprilike narednih šest meseci.
Shodno tome, proizvodnja betona i cementa nije toliko sporna koliko situacija sa ogromnim poskupljenjem. Građevinski materijali, odnosno, metali iz građevinske industrije: armatura, aluminijum, čelik samo su u nizu onih čije su cene primetno skočile.
Kako je u toku i poskupljenje nafte i goriva, pitanje je trenutka kada će se povećati i cena transporta, što će takođe uticati na dalju cenovnu promenu.
Cene nekretnina u Srbiji među najskupljima u Evropi
Koliko je situacija sa nekretninama kod nas nepovoljna i u konstantnom porastu piše se već dosta dugo. Oni koji prodaju nekretnine vole što mogu da dobiju dobar iznos, koji, s druge strane, nerado daju oni koji moraju da ga plate. Dok neki čekaju da se situacija sa visokim cenama po kvadratu stiša, činjenica je da toga trenutno nema ni u najavi.
Kada je reč o zvaničnijim i preciznijim podacima, treba podsetiti na skalu indeksa cene nekretnina.
Skala indeksa cene nekretnina, odnosno property price index, pokazuje da je srpska prestonica treći po redu najskuplji grad u Evropi. Ispred Beograda nalaze se Moskva (prvo mesto) i portugalski Kaskasis, koji je zauzeo drugo mesto.
Posmatrajući po zemljama, ispred Republike Srbije (koja ima indeks 16.52), jedino je Belorusija (16.69). Najpovoljnije cene nekretnina u Evropi ima Island, čiji je indeks 6.36.
Poskupljenje na tržištu nekretnina kreće se od 10 do 45%. Preciznije govoreći, najintenzivniji rast cena stanova uočen je u Nišu. Imajući u vidu porast cena građevinskog materijala i očekivanog poskupljenja transporta, sva je prilika da će se i to dodatno odraziti na tržište nekretnina.
Šta možemo očekivati?
Neizvesnost oko nas kada su u pitanju mnoge druge oblasti i grane industrije, a naročito građevinske, uključujući i nove cene armature i čelika, nesumnjivo ce uticiti na cenu izgradnje. To će se, neodvojivo, odraziti i na novogradnju.
Nije isključena ni mogućnost da dođe do nestašice nekih materijala – ili zbog smanjene proizvodnje ili zbog poteškoća sa nabavkom. U tom slučaju, bakar i aluminijum će definitivno biti na spisku deficitarnih materijala.
