Deliblatska peščara nalazi se u jugoistočnom delu Panonske nizije, tačnije, u južnom Banatu između jugozapadnih padina Karpata i divnog Dunava. Zovu je još i Banatska peščara.
U pitanju je Specijalni rezervat prirode koji se prostire na oko 35 000 hektara. Ovaj prostor nastao je još tokom ledenog doba: vetar je peskom zasuo lesni nanos te je tako zatalasani reljef preoblikovao u dinski. Tada se formirala najveća oaza peščarsko-stepske vegetacije, bez površinskih vodotokova, sa nadmorskom visinom između 70 i 198 metara.
Na tom prostoru uspeli su da se održe šumsko-stepski i peščarski ekosistemi, dok su se na obalama Dunava i adama ove reke razvile močvarne, vodene kao i šumske zajednice.
Rezervat sa ostacima stepe Panonske nizije
Nekadašnji pašnjaci danas predstavljaju oko 20% rezervata po imenu Deliblatska peščara. Na njima se mogu videti stada podolskog govečeta, poznatijeg kao sivo-stepsko goveče.
Kada smo kod životinjskog sveta, veliki broj ptica, među kojima ima retkih ali i ugroženih, dovoljan je razlog da ovo područje bude uvršteno u najznačajnija staništa ptica u Evropi, tj. IBA područje.
Deliblatska peščara: verovali ili ne
Deliblatska peščara i njeno zemljište, logično, od peska, zajedno sa specifičnim ekološkim uslovima stvorili su staništa za veoma retke kako biljne tako i životinjske vrste. Flora koja ima oko 900 različitih vrsta obogaćena je i raritetima kao što su: banatski božur, stepski božur, pančićev pelen, šerpet i preko 20 vrsta divnih orhideja.
Neke od čudnovato lepih ptica nalaze se baš ovde: pupavac, vodomar, pčelarica, banatski soko i orao krstaš. Na obalama i adama Dunava smeštena su stabilna gnezdišta u našoj zemlji u kojima su dom našle laste bregunice, bele čaplje i mali kormoran.
Rezervat Deliblatska peščara je, sasvim očekivano, stanište srna, jelena, divljih svinja kao i sisari slepo kiče i stepski skočimiš. Jedino je Deliblatska peščara u Srbiji stanište za stepskog skočimiša, te je ovaj sisar stavka u nizu koja svedoči o posebnosti ovog prostora.
Deliblatska peščara ima specifičnu mikroklimu
Umereno kontinentalna klima i vazduh Deliblatske peščare pogoduju deci, sportistima, rekonvalescentima kao i svima ostalima koji vole vreme u prirodi, izazovne ekskurzije, odmor ili razonodu.
Saveti za aktivan odmor
Deliblatska peščara i njene čuvene pešačke staze odličan su izbor za ljubitelje aktivnijeg odmora. Staze za pešačenje su uglavnom kružne, jasno obeležene i različite su dužine. Kroz šumu, preko pašnjaka može se stići do vidikovaca i osmatračnica. Ovakve šetnje biće izvrsna prilika da se upozna i raznovrsje faune i flore kroz dinski teren, zatalasan manje ili više izazovnim nagibima.
Nekoliko staza koje mogu da privuku pažnju ljubiteljima dobre šetnje:
Staza zdravlja veoma je laka za pešačenje. Moguće ju je prepešačiti u zimskoj sezoni, a duga je 3,5 kilometra. Dobar je izbor za decu predškolskog uzrasta kao i školarce. Ista po zahtevnosti ali i dužini jeste Eko staza.
Bracina staza duža je od gore pomenutih (5 kilometara), ali je svejedno ova kružna staza prikladna za decu.
Staza radosti duga je 5 km, ali je zahtevnija, jer traži kondiciono pripremljenije pešake koji bi mogli da se uspešno izbore sa njom.
Staza Koprivić duga je 7 kilometara. Kružna je i zahteva srednje pripremljene pešake koji će se odlučiti za hodanje njome.
Staza Čardak-Vrela je kružna pešačka staza srednje težine. Duga je 12 kilometara i pogodna je i za bicikliste.
Staza Borovi breg je duga 15 km i ima oblik osmice. Srednje zahtevna staza, takođe prilagođena biciklistima ali i ljubiteljima kondicionog trčanja.
Za kraj zanimljivost:
Veliki deo kultnog filma Ko to tamo peva snima je upravo u okolini Deliblatske peščare.