Đavolja varoš kako svojim, krajnje nesvakidašnjim imenom, tako i svojom jedinstvenošću privlači pažnju i izaziva divljenje. Uvrštena u izbor za Sedam svetskih čuda prirode, ova atrakcija interesuje i one koji vole prirodu i one koje privlače misteriozne priče i legende.
Reč je o spomeniku prirode na jugu Srbije koji čine dva retka, a prirodna fenomena: zemljane figure kao svojevrsni oblici reljefa vrlo atraktivnog izgleda i dva jaka izvora kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Ambijent oko zemljanih figura deluje zastrašujuće, mistično, dok je šire okruženje pitomo, zajedno sa ostacima naselja, grobljima i rudarskim jamama.
Đavolja varoš na manje od 100km od Niša
Tačnije, od Đavolje varoši do Niša nema ni 90 kilometara. Nalazi se na obroncima Radana, blizu Kuršumlije, a pored već ovih poznatih orijentira, čitava oblast nudi toliko toga što se može obići. I što ljudi rado i obilaze.
Legende i priče o nastanku
Već samo ime aludira na nečiste i natprirodne sile koje su imale udela u nastanak ovog mesta. Preciznije, legenda kaže da je đavo umešao prste, a izraz nije nimalo slučajan. Nekada se verovalo da je đavo meštanima preko đavolje vode pokušavao da pomuti porodične odnose. Napitak ih je omamio pa su svatovi krenuli da venčavaju brata i sestru. Bog ih je potom skamenio kako bi svatovi predstavljali upozorenje da nema nekažnjenih grehova.
I tako je, prema verovanju, nastala Đavolja varoš, satkana od kamenih svatova koji kao da stoje na zajedničkoj fotografiji sa grešnog venčanja.
Đavolja varoš – nauka spram legende
S naučne strane posmatrajući ovo mesto, veće su šanse da poverujemo u priču o njegovoj istoriji. Dakle, nauka kaže da je Đavolja varoš nastala kao rezultat viševekovnih erozivnih procesa. Sunce, kiša, vetar, voda, zajedno sa klimatskim faktorima utiču na promene kamene družine od kojih je sačinjen ovaj lokalitet.
Atrakcije u blizini
Jedna od poznatijih jeste Ivan kula koja je bila dom junaka Kosovskog boja – Ivana Kosančića. Blizu se nalazi i crkva Svete Petke koja je podignuta na ostacima još iz XIII veka. Stanovništvo koje živi u blizini veruje u isceliteljske moći Svete Petke, te oni koji posete ovu crkvu neretko zateknu komade odeće privezane blizu crkve. Ovaj ritual, prema verovanju meštana, korak je do izlečenja i najtežih bolesti.
Blizu varoši nalazi se i selo neobičnog imena koje je albanskog porekla. U pitanju je Đake, što na albanskom znači krv, te se dovodi u vezu sa ratničkom istorijom koju ima ovaj prostor. Važno je naglasiti da je ovo selo poprilično usamljeno i mirno, te se smatra oazom – sasvim suprotno strašnom izgledu okoline.
Izvori kisele vode
Lokalitet Đavolja varoš nudi i izvore kisele vode – izvor Đavolja voda i Crveno vrelo. Đavolja voda smeštena je u Đavoljoj jaruzi, i odlikuje ga izuzetno kisela voda koja ujedno i opravdava strahotu samog imena ovog izvora. Ipak, ova voda nije preporučljiva za piće.
Đavolja varoš – pod zaštitom države
Lokalitet je pod zaštitom još od 1959., ali je Đavolja varoš tek 1995. godine proglašena prirodnim dobrom od izuzetnog značaja. Takođe, stavljena je u prvu kategoriju zaštite. Budući da je reč o pravoj prirodnoj retkosti, nije čudo što je ovaj lokalitet uvršten u izbor za novih 7 svetskih čuda, te je ušao u prvih 77 lokaliteta u čitavom svetu.
Naročito interesantna informacija je da se za Đavolju varoš zainteresovao i UNESCO, pa je u toku postupak da se čitavo područje proglasi svetskom baštinom.
Na ovaj način dobili bismo prvi spomenik u našoj zemlji koji štiti ova svetska organizacija.
Dovoljno je argumenata da se Đavolja varoš poseti i prvi put a i ponovo, zar ne?
