Eritreja, ili zvanično, država Eritreja smatra se jednom od najrepresivnijih afričkih država. Zanimljivo je što neki za ovu zemlju, koja je svoju nezavisnost od Etiopije stekla 1993. godine, nisu ni čuli.
Zato bi trebalo krenuti od opštih informacija.
Eritreja se nalazi na obali Crvenog mora, u istočnom delu Afrike. Na severozapadu od Eritreje nalazi se Sudan, Etiopija je južno, dok se jugoistočno nalazi Džibuti. Neki je zovu afričkom Severnom Korejom, a za neke druge je, pak, afrička Italija. A obe ove poveznice imaju svoje uporište.
Naime, sa Severnom Korejom je povezuju zbog činjenice da je veoma zatvorena, te njeni stanovnici nisu u prilici da se slobodno kreću po zemlji. Uz to, ljudi koji žive u njoj se gotovo paranoično plaše jedni drugih. Sistem u ovoj zemlji je jednopartijski te večito vlada misterija ko je deo eritrejske tajne policije, budući da ona deluje u civilu.
S druge strane, Eritreja kao afrička Italija takođe je asocijacija koja ima svoju istorijsku pozadinu. Eritreja je, za vreme fašističke Italije (u vreme Musolinijeve vladavine), bila italijanska kolonija. Uz to, tokom Musolinijevog doba, ova zemlja doživela je procvat kada je u pitanju ekonomija, ali i kultura. Iz fondova fašističke Italije na ovom području građeni su i kulturni i verski objekti. Posebno vredno pomena je što su se verski objekti gradili za sve verske zajednice – kako se ne bi stekao utisak da neko pripada manjini.
Eritreja – ne baš lepe informacije
Vlada ove zemlje ukinula je opoziciju, lokalne privatne medije, zatvorila glasne kritičare, a mladima je nametnula vojnu obavezu. Mnogo je razloga zbog kojih se stanovništvo odlučuje za odlazak iz zemlje. Neki su u tom pokušaju i gubili živote – pokušavajući da pređu Sredozemno more ili Saharu.
Da bi se izašlo iz zemlje, nužno je dobiti vizu, što je veoma teško, upravo jer država strahuje da se oni koji zemlju napuste nikad neće vratiti. Upravo zato je stopa ilegalnog iseljavanja velika, a mnogi, posebno mladi, tragaju za načinom da odu iz domovine.
Eritreja ima samo jednu telefonsku mrežu, koja je, naravno, u vlasništvu države. Očekivano, servis je loš, uz to i strogo kontrolisan: onaj ko želi da ima karticu, mora da dozvolu traži od same države. Čak i onaj ko karticu dobije nailazi na problem: signal nije dobar. Zato je ovo retka zemlja u kojoj se koriste kod nas davno zaboravljene telefonske govornice.
Kako stoje stvari sa internetom?
Dok većina sveta svoju svakodnevicu vezuje za WI-FI i internet generalno, kod Eritreje se i tu javlja problem. Internet je spor, konekcija slaba, a za društvene mreže koristi se isključivo čuveni VPN, kako bi se izbegla cenzura.
Bankomat ne postoji…
…a nema ni slobode da stanovnici samostalno odlučuju o svom bankovnom računu. Štaviše, vlada ove države ograničila je količinu novca koju je moguće podići na mesečnom nivou. Bez obzira na to koliko pojedinac novca ima na računu, mesečno mu je dopušteno da digne maksimalno 330 dolara.
Predsednik Eritreje, Isajas Afeverki vlada zemljom već više od 20 godina, i zajedno sa članovima vlade odredio je kako stoje stvari sa većim investicijama. Naime, kupovina automobila jeste moguća, ali se ona mora isplanirati dobro. Potrebno je mesečno podizati manju sumu novca, dok se ne skupi dovoljno za automobil.
Jedina veća transakcija tiče se sklapanja braka. Tada se banci upućuje molba za podizanje većeg iznosa, kako bi moglo da se venčanje organizuje i plati.
Eritreja ima izvrstan makijato
Takođe, upravo u ovoj zemlji makijato je najjeftiniji na svetu. Pored kafe, u Asmari, prestonici ove zemlje, rado se jedu pice, špagete, paste, te ovoj zemlji i iz ovog razloga odgovara poveznica sa Italijom. U ostalim delovima ove zemlje zastupljena su nacionalna jela, u skladu sa verskom pripadnošću ljudi koji pretežno žive u tom delu.
Eritreja: avion jedina opcija za ulazak u zemlju
Viza je neophodna, a na nju se nekada čeka i mesec dana i ona važi samo 30 dana od dana izdavanja. Eritreja se, važno je napomenuti, može posetiti jedino ako se putuje avionom, jer granica sa Etiopijom još nije jasna, pa bi kopnenim putem moglo doći do problema.
Međutim, čini se da samo veliki avanturisti i ljubitelji putovanja imaju jaku motivaciju da posete i obiđu zemlju iz koje toliko njih želi da ode.
