Arača koja, prema nekim izvorima, datira iz 1230. godine i koja je neodvojivi deo istorije Banata, odolela je svim promenama iz vremena koja su ostala iza nas. Nadomak Tise, predivne reke u koju su zaljubljeni svi Banaćani, ovaj lokalitet predstavlja svojevrsni spomenik kulture kakav više u našoj zemlji i ne postoji. Iako je u veoma lošem stanju, dobar deo je ostao sačuvan, te se ova impozantna građevina ističe svojim masivnim stubovima, lukovima, prozorima i visokom kulom.
Između Novog Miloševa i Novog Bečeja, usred ravničarskih pejzaža, među njivama, gotovo na nigdini, smeštena je Arača, romanički hram sa gotskim zvonikom.
U svojoj bližoj ali i daljoj okolini, usred beskrajne ravnice, Arača deluje kao da je izronila iz zemlje. Zidana je od kamena i opeke crvenkaste boje, a unutra je veoma prostrana i prepuna zanimljivih detalja.
Arača i njena istorija
Iako se Arača vezuje za 13. vek, ona je građena na ostacima još starije crkve – iz 11. veka. Svega 50 godina nakon izgradnje, ova crkva bila je opljačkana i uništena. Međutim, u drugoj polovini 14. veka, prema nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske, Arača je obnovljena, kada joj je i dodat gotski toranj sa zvonikom po kom je, između ostalog, i čuvena.
Već 15. vek doneo je promene, pa ju je na poklon dobio despot Stefan Lazarević, dok je kasnije pripala Đurđu Brankoviću. U vreme Turaka sustiglo ju je teško vreme – 1551. Turci su je srušili, i od tada nije obnovljena.
Arača i legende koje je prate
S obzirom na vek trajanja Arače, jasno je da je ni legende nisu mogle zaobići. Među najzanimljivijima nalaze se one sa Atilom Bičem Božjim, a postoji i jedna u kojoj je Ričard Lavlje Srce. Naime, Ričard Lavlje Srce se, navodno, u povratku iz krstaških ratova, upravo ovde lečio lekovitim blatom. Atila Bič Božji je, neki tvrde, u koritu naše Tise zakopao blago. Zbog tog blaga su, neki veruju, benegditinski monasi i dolazi ovde da zagrade manastir koji nije nikad ni bio završen.
Ostale zanimljivosti
Ispitivanja koja su sprovodili ljudi iz struke, pokazala su da su postojale dve faze u izgradnji Arače. Utvrđeno je i da su tokom izgradnje korišćeni mermer, tesani kamen, cigla i tesanik, kao i to da Arača poseduje elemente koji upućuju na mediteranski karakter plana.
U unutrašnjosti objekta nalaze se masivni stubovi od sivog peščara, a na kapitelima stubova uočavaju se elementi romaničke biljne dekoracije. Na jednom se čak nalazi biblijska figura Adama koji bere jabuku. Pod je od pločica od crvenog mermera, ali nažalost, danas su ostaci ove nekada moćne stasite građevine utočište za ptice, dok je sama građevina okružena žbunastim rastinjem.
Šta još posetiti, kad se krene ka Arači?
Svašta zanimljivo nalazi se u ovom, neki bi rekli, nezanimljivom delu Banata. Specijalni rezervat prirode „Staro kopovo“, dvorac Karačonji koji je u Novom Miloševu, ali i stara predvodnica na Tisi kod Novog Bečeja.
Svejedno, i da ničeg drugog nema kada se krene do Arače, svakom obilasku treba pristupiti kao veoma posebnoj ekskurziji u kojoj je najveći cilj: uživanje u danu i pogledu na okolinu.
