Memorijalni centar žrtava Racije, tačnije, urbanističko-arhitektonski konkurs raspisala je Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture. U Konkursnom zadatku navedeno je da se u januaru ove godine navršilo 80 godina od Pogroma u Južnoj Bačkoj koji su izvršili mađarski fašisti pretežno nad Srbima i Jevrejima.
Stoga je grad Novi Sad, u saradnji sa pomenutom Fondacijom i Eparhijom bačkom, formirao tim koji će biti zadužen za koordinaciju aktivnosti vezanih za celokupno bavljenje ovim projektom.
Memorijalni centar na tri parcele
Konkurs ima za cilj iznalaženje najboljeg idejnog rešenja zahvaljujući kom će se izgraditi Memorijalni centar kako bi se odala počast nevino stradalim žrtavama Racije. Zamišljeno je da Memorijalni centar, koji će se u Novom Sadu graditi pored budućeg Kulturnog distrikta, na taj način postane mesto našeg zajedničkog sećanja.
Na tom mestu će se pružati informacije i dodatna pojašnjenja koja se tiču istorijskog konteksta Pogroma. Takođe, planirano je da to ujedno bude i prostor na kom će se održavati i različiti edukativni sadržaji namenjeni mladima. Velikom većinom, programi bi imali za cilj podsticanje diskusija o vrednovanju prošlosti, tematski bi bili usmereni i na osnovne moralne ljudske vrednosti. Poseta Memorijalnom centru bila bi i prilika da se prikupe različite informacije koje se tiču ovog zločina. Uz to, biće dostupni i dokumentacija, audio i video svedočanstva.
Memorijalni centar biće, zapravo, kompleks u okviru kog su u planu tri prostorno-programske celine. U pitanju su memorijalni park, objekti u okviru tog parka i uređen parter i saobraćajne površine.Na trima pomenutim parcelama zamišljeno je da se izgrade paviljonski objekti, mesta za okupljanje, ali i pešačke staze, prostor pun zelenila itd.
Most slobode i Kreativni distrikt
U konkursu je naznačeno i da je važno pozabaviti se dodatnim parkingom u zoni kod Mosta slobode, i ispod njega, kao i u delu kod Kreativnog distrikta. Takođe, oni koji se odluče da učestvuju u konkursu trebalo bi da predvide način povezivanja Mosta slobode i šetne staze na kruni nasipa pešačko-biciklističkom spiralnom rampom.
Memorijalni centar, odnosno park i planovi
Planirano je da se najpre krene sa gradnjom objekata, potom na red dolazi park, zatim realizacija sadržaja u zoni oko Mosta slobode. Tek na kraju će se preći na transformaciju parkinga uz Kreativni distrikt.
Kako je predviđeno, Memorijalni centar bi dnevno moglo da poseti oko 70 ljudi, a s tim u vezi, u celom kompleksu radilo bi 12 stalno zaposlenih. U okviru parka naći će se i prostor namenjen paljenju sveća, tj. objekat za postavljanje kamenja u znaku Davidove zvezde, čin u znak sećanja i poštovanja poznat iz jevrejske tradicije.
Zamišljeno je da se u okviru ovog kompleksa nađe i umetnička instalacija. U pitanju je, konkretnije, arhitektonsko-skulptularni element vrlo savremen, koji ce za cilj imati prenošenje emocije i poruka koji će biti u skaldu sa temom samog centra.
Izložbena postavka
Očekivano, Memorijalni centar imaće i prostor za za stalne i gostujuće izložbene postavke, kao i kafeteriju i knjižaru. Stalna postavka izložbe podrazumevaće nekoliko celina:
Prva celina: život pre rata, Aprilski rat, okupacija, uspostavljanje sistema nacionalne neravnopravnosti, proterivanje stanovništva.
Druga celina: Pogrom sa podcelinama za svaki srez, odnosno – Žabalj, Titel, Novi Sad, Temerin, Stari Bečej i Srbobran.
Treća celina: biografije i individualna svedočanstva.
Četvrta celina: suđenje zločincima i pravda.
Kako je naznačeno, postojaće u celini 2 i prostorno-umetnička instalacija Hladna soba u okviru koje će se simulirati fizičke osobine okruženja i okolnosti januara 1942., tokom Racije (strujanje vazduha, temperatura, zvukovi…).
Pojedinosti konkursa
Rok za predaju radova za Memorijalni centar je 24. novembar, a ukupan nagradni fond ovog konkursa iznosi 3,52 miliona dinara. Prva nagrada, za najbolje rešenje, je oko 2,1 milion dinara.
Žiri koji će odlučivati o pobedničkom rešenju je sledeći: dr Vladan Đokić, koji i predsedava žirijem, akademik Branislav Mitrović, doktor umetnosti, diplomirana arhitektica Monika Bilbija, i arhitekte: Dušan Stevanović i Dušan Miladinović.
Stručni žiri radiće u sastavu: istoričari dr Gordana Petković i Petar Đurđev, predstavnici Eparhije bačke i Jevrejske opštine: protojerej Vladan D. Simić i Ladislav Trajer.
Pravo učešća na ovom konkursu imaju fizička i pravna lica koja su stekla visoku stručnu spremu u oblasti arhitekture i pejzažne arhitekture, koja imaju odgovarajuću licencu Inženjerske komore Srbije.
