Vrednost nekretnina koje su se u Srbiji prodale tokom prvog polugodišta 2022. godine bila je 3,6 milijardi evra. Naime, kako je objavio Republički geodetski zavod, to je 25% više nego što je bio slučaj u istom ovom periodu prethodne godine.
Zanimljivo je obratiti pažnju na druge podatke koji su objavljeni za prvu polovinu godine koja se polako primiče svom kraju.
Kada je u pitanju Beograd, podaci govore da je vrednost prodatih nekretnina iznosila 1,9 miilijardi evra. Traganje za preciznijim informacijama otkrilo je da u prestonici prednjače dve opštine – Savski venac i Novi Beograd. Iznos izdvojen za nekretnine na Savskom vencu je skoro 400 miliona – tačnije, 396,6 miliona evra. Manje je izdvojeno za nekretnine na Novom Beogradu – dosad ukupno 343,7 miliona evra.
Gde su se u Srbiji najviše prodavale i kupovale nekretnine?
Kada su u pitanju kupoprodajni ugovori u Srbiji, na tržištu nepokretnosti u prvom polugodištu za koji su i objavljeni podaci, broj je povećan za 4% u odnosu na isti ovaj period u prethodnoj godini. Ako i sada preciznije govorimo o brojkama, od 68.274 ugovora, najviše ih je sklopljeno na području Novog Sada – 7.162. U Beogradu je sa 6.670 kupoprodajnih ugovora postignut i najveći obim sredstava koja su se ulagala u napoketnosti.
Ukupna vrednost za promet stanova za prvu polovinu godine bila je 1,978 milijardi evra, od toga je 1,276 milijardi u srpskoj prestonici.
Učešće stanova, u ukupnoj količini na tržištu bilo je 56%, što je i postotak koji je bio zabeležen u ovom periodu i prethodne godine.
Očekivano, najviše se kupuju stanovi
Stanovi prednjače, za njima idu kuće i vikendice. Ukupna vrednost, prema najsvežijim informacijama, za stambene objekte bila je 328,6 miliona evra, što je 9 odsto od ukupnog novca na tržištu nepokretnosti. Građevinska zemljišta platila su se dosad 301,4 miliona evra, a zasad izdvojen iznos za poslovne prostore je 187,5 miliona evra. Ukupna vrednost za poljoprivredna zemljišta bila je 99,6 miliona evra.
Vrednost nekretnina nije isplaćivana u kešu
Naravno, ova informacija je i očekivana. Na kredit je kupljeno 12% nepokretnosti, što je 4 odsto manje nego što je bio slučaj u 2021. godini za isti ovaj period. Uz pomoć banaka najviše su se plaćali stanovi – 28% od svih dosad prodatih, sudeći prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Spram podataka iz prethodne godine, ovaj postotak je 8% niži.
Tema koja interesuje gotovo svakog ko prati tržište nekretnina definitivno jeste cena kvadrata. Vrednost kvadrata skoro svugde je previše skupa, a i kupac i prodavac imaju isti cilj – da u kupoprodaji prođu što bolje. Svejedno, najskuplji kvadrat ove godine prodat je u Beogradu na vodi – 9.545 evra.
Poređenja radi, za starogradnju, takođe u prestonici, najviša vrednost kvadrata plaćena je 4,902 evra i to na teritoriji opštine Stari grad.
Najskuplje u prvoj polovini 2022.
Zasad najskuplji stan prodat je u novogradnji u opštini Savski venac, u iznosu od 1,53 miliona evra. Površina mu je 349 kvadrata. U istoj opštini nalazi se i najskuplje plaćena kuća – prodata je za 2,9 miliona evra.
Najveća vrednost za kvadrat poslovnog prostora dosad je postignuta u Starom gradu (Beograd) – prostor je plaćen po kvadratu 12.240 evra.
Vrednost garažnih mesta i kvadrata poljoprivrednih zemljišta
Kopaonik je „izdominirao“ kada je u pitanju vrednost garažnog mesta. Neverovatno, ali podaci su nedvosmisleni: za garažno mesto plaćen je basnoslovni iznos od 48.000 evra.
S druge strane, Kać je mesto u kom je postignuta najviša vrednost za kvadrat poljoprivrednog zemljišta. Reč je o 40 evra po kvadratu za parcelu ukupne površine od 52 ara, dok je najskuplje zemljište u našoj zemlji prodato u Čoki – za 163 hektara kupac je izdvojio 2,36 miliona evra.
Podaci za prvu polovinu 2022. nesumnjivo su interesantni, a biće još zanimljiviji celogodišnji osvrt na godinu koju lagano ispraćamo.
