Kompostiranje je tema za koju se interesuje sve više ljudi. Podsetimo, u pitanju je prirodni proces razgradnje organske materije kako bi nastalo organsko, tj. ekološko đubrivo koje se kasnije koristi za poboljšavanje zemljišta, za rast biljaka.
S dolaskom jeseni stiže i prilika da se počne sa pripremom komposta koji će moći da se upotrebi već u proleće.
Kompostiranje: mesto i uslovi
Najbolje je kompostirati u dvorištu, a priprema terena je jednostavna. Ogradi se jedan deo bašte, zaštiti se od glodara i prostor je obezbeđen. Oni koji nemaju dvorište to rade drugačije – potrebna je posuda za kompostiranje i moguće je gajiti kompost i na terasi. Jedino je važno prostor zaštiti od jakog sunca.
Osnovni uslovi su: vazduh, temperatura i vlažnost. Kada je temperatura visoka, kompostna masa se brzo isušuje pa nije za upotrebu. Situacija sa vlažnošću – prevelika vlažnost dovodi do kvarenja pa čak i truljenja kompostne mase. Zato je vazduh od velikog značaja, pa mesto za kompostiranje treba da bude prozračno.
Šta kompostirati?
Za kompostiranje se mogu koristiti biljni ostaci: lišće, grane, trava, ostaci voća i povrća. Takođe i ostaci prehrambene industrije, ali i kora drveta četinara, slama, seno, piljevina, talog kafe, pa i pamuk. Kad su u pitanju ostaci životinjskog porekla kompostiraju se ostaci mesa, samlevene kosti, krv, ljuska jajeta, vuna.
Kompostiranje je ujedno i recikliranje, budući da se koriste otpaci nakon kuvanja.
Nipošto se ne koriste materije poput: plastike, metala, kamena, kao ni guma. Na spisku materijala koje se ne koriste tu su: bolesne biljke, biljke tretirane pesticidima, korov, mast, ulje, niti hemikalije.
Smeđi i zeleni materijal
Kompost se deli na smeđi i zeleni materijal/sloj, pa je važno znati da kompost koji gajimo oponaša kompostiranje koje se odvija u prirodi, odnosno razgradnju recimo u šumi. Takav gotovo isti mikrosvet mi pokušavamo da stvorimo u svojoj posudi/kanti.
Smeđi materijal ima dosta ugljenika, jer su tu sastojci: suvo lišće, kesice iz pekare (isitnjene), karton, hartija, seno, piljevina, karton od rolne wc papira.
Zeleni materijal koji najčišće dolazi iz kuhinje i sadrži dosta azota.
Slojevi komposta koji se gaji ređaju se kao filovi na torti: prvo se ređa smeđi sloj ( i smeđeg materijala treba da ima više), a potom zeleni sloj (koji je neka vrsta pogonskog goriva), pa onda opet smeđi, potom zeleni, itd.
Kompostiranje: korak po korak
Dobra polazna tačka tiče se blagovremene pripreme – smeđi materijal treba skupiti unapred.
Pripremiti posudu, kantu do 50 litara, može biti plastična, jer je veoma postojana. Potom, kiseonik. Kako je kompostiranje aerobni proces, potrebno je da kanta ima vazduha. To se najčešće radi pravljenjem malih rupa bušilicom – naprave se prorezi od oko 4 milimetra, dok rupe moraju biti jedna od druge udaljene oko 10 cm u svim pravcima. Rupa se napravi tek nekoliko, jer u kanti ne treba da bude previše vazduha kako se kompost ne bi osušio.
Na dno se unakrsno poslažu slojevi grančica – za drenažu, a preko grančica slažu se komadi kartona koji će se raspasti. Potom se ređa smeđi sloj, posle kog ide humusni sloj, odnosno šumska zemlja. U pitanju je površinski sloj zemlje koji se nalazi u šumi (čak je i glista dobrodošla) – ovaj sloj je u stvari gorivo čitavog komposta, jer se njime unose organizmi koji potom vare organsku materiju.
Kad se poređaju prethodno pobrojani slojevi, kanta je sada dobrim delom puna. To znači da sledi zeleni sloj – tzv. kuhinjski.
Kompostiranje kreće: šta sada?
Kompostiranje počinje za 7 do 10 dana, za to vreme se slojevi zagrevaju te posle 10ak dana pipanjem kante proveravamo da li je temepratura u porastu. Ako se kompost previše zagreva, pristupa se hlađenju: dodaje se još smeđeg materijala i meša se smesa, kako bi se uneo kiseonik. Prati se proces na nekoliko dana, i naizmenično se dodaju smeđi i zeleni sloj, ali tako da smeđeg uvek ima 3 puta više u odnosu na zeleni.
Vlaga komposta treba da bude oko 50% pa se on, po potrebi, prska vodom, najbolje destilovanom ili vodom iz klima uređaja.
Kada je gotovo?
Proces i trajanje zavise od kvaliteta i sastava naslaganog materijala, ali u principu, traje nekoliko meseci. Kada ponestane hrane za mikroorganizme, što se vidi po tome što temperatura komposta pad,a to znači da je on spreman.
