Energetski pasoš mada asocira na putovanja, nije povezan sa turizmom već sa građevinarstvom. Naime, to je sertifikat koji se tiče energetskih svojstava objekata. U njemu se nalaze podaci o energetskom razredu u koji se objekat svrstava prema potrošnji energije. (Razreda ima ukupno osam, pri čemu zgrade koje važe za energetski najefikasnije i koje štede energiju za grejanje i hlađenje imaju oznaku A+. Najniži razred obeležava se sa G).
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji donele su i obavezu prema kojoj sve zgrade, bez obzira na to koliko su stare, moraju da imaju ovaj sertifikat. Kako je energetski pasoš deo tehničke dokumentacije, treba ga tražiti na uvid jer kupcima, vlasnicima i zakupcima stana ili druge nekretnine daje širu sliku o objektu koji razmatraju za zakup ili kupovinu.
Ugovor o osnivanju energetske zajednice potpisan je 2005. godine
Srbija se 2005. godine obavezala da će u nacionalno zakonodavstvo uvesti evropske direktive koje se tiču energetske potrošnje. Tom prilikom potpisan je i ugovor, a među pomenutim direktivama nalazi se i ona koja daje informacije o energetskim karakteristikama zgrada.
Koje podatke sadrži energetski pasoš?
Ovaj dokument daje različite informacije od kojih su među važnijima: podaci o veličini, lokaciji zgrade, njenoj nameni i klimatskim uslovima. Takođe, informiše i o termotehničkim sistemima koji se koriste u toj zgradi, svojstvima termičkog omotača zgrade i energetskim potrebama koje ima ta zgrada kao i o gubicima toplote.
Ono što se odatle može saznati od bitnog je značaja za kupce koji se interesuju o objektu – mogu saznati sve o upotrebljenim građevinskim materijalima, uslovima komfora i tehničkim sistemima.
Budući da je, kako je naglašeno, primarna stvar bavljenje energetskom efikasnošću, u pasošu se nalaze i preporuke za smanjenje energetske potrošnje. Sam termin „energetska potrošnja“ označava količinu toplote neophodne za grejanje zgrade u toku jedne godine, svejedenu na 1 kvadratni metar njene grešjne površine. Postoji i Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada pa sve zgrade moraju da zadovolje kriterijum najvećih dozvoljenih vrednosti.
Gde se nabavlja ovaj dokument i šta se njime dobija?
Sertifikat mogu izdati firme koje su ovlašćene za taj posao u Ministarstvu građevinarstva, odnosno, Centralnom registru energetskih pasoša (skraćeno CREP). Uslov da firma dobije ovlašćenje za izdavanje elektronskog pasoša je da među zaposlenima ima dva inženjera zaposlena na neodređeno vreme. Oni, naravno, moraju posedovati licencu za energetsku efikasnost zgrada. Ova licenca dobija se u Inženjerskoj komori Srbije nakon završene obuke i položenog ispita.
Cena pasoša zavisi od nekoliko faktora – da li je dokumentacija za objekat potpuna, a važno je i stanje zgrade koja ulazi u proces sertifikacije. Svakako, čitavim procesom bavi se firma koja izrađuje pasoš.
Kada je reč o onom što se dobija ovim sertifikatom, treba naznačiti da zahvaljujući njemu kupci ili zakupci mogu da steknu uvid u vrednost same nekretnine ali i ulaganja koja će biti potrebna prilikom naredne rekonstrukcije. Sve ove informacije nemaju za cilj da ikog zaplaše već da pruže zaštitu potrošaču. S podacima koje nudi energetski pasoš može se poboljšati kvalitet gradnje čime se ujedno unapređuje tržište nekretnina. Kada je zgrada dobro termički izolovana, tada troši manju energiju da bi se zimi grejala i da bi se leti hladila. To konkretno znači da je boravak u takvoj zgradi prijatniji i kvalitetniji, pa nije pogrešno reći da energetski efikasna zgrada može da obezbedi više komfora u življenju.
Energetski pasoš ključan za dobijanje upotrebne dozvole
Objekat koji treba da se zida ili sanira ne može da dobije upotrebnu dozvolu bez energetskog pasoša. Osim toga, pored stambenih i poslovnih zgrada energetski pasoš važiće i za individualne kuće dok su privremeni objekti i vikendice zasad izuzeti.
Cena pasoša se kreće od 100 evra do nekoliko stotina, ali preciznija cena zavisi od tipa objekta i njegove veličine. Zvanični podaci govore da se za deset godina (od 2013. godine) energetskih pasoša izdalo više od 12000.
