Selo sve više postaje turistička atrakcija – nailazimo na mnoštvo skoro bajkovitih fotografija napravljenih upravo u seoskom ambijentu. Može se zaključiti da je sve veća potreba ljudi da posete mesta na kojima će se osećati „kao kod kuće“. Zato ne bi bila greška ni kada bismo rekli da žude za domaćinskom atmosferom.
Poslednje turističke sezone sve više su nas usmerile na proputovanja po našoj zemlji. Iz tog se razloga divna mesta za obilazak tek otkrivaju, a za neka sela i njihovu lepotu čujemo prvi put.
Šta obići kod nas? Koje sela imaju dušu?
Gde god se krene: po ravnici ili planinama, svuda se može naići na seosku divotu koja čeka svoju priliku. Međutim, šta je bilo popularno poslednjih godina?
Selo Topli Do kod Babinog zuba
Konkretnije, u pitanju je selo nedaleko od skijališta Jabučko ravnište. I samo je prirodna lepota u nizu svega onog što je na spisku mnogima koji se upute ka Staroj planini. Od Pirota je Topli Do udaljen je malo više od 30 kilometara. Do samog sela se stiže prolaskom kroz kanjon reke po imenu Temštica.
Ovo selo je zadržalo svoju arhitekturu od pre 100 godina te upravo i zato slovi za jedno od najautentičnijih u ovom kraju. Izdvaja ga i bogatstvo vodopada: Piljski vodopad (64 m) udaljen je 4km, a do Kurtulskog vodopada putuje se 8 kilometara.
Šarmantna Sopotnica
Sopotnica je dragulj starovlaškog kraja, 17 kilometara daleko od Prijepolja. Selo je nazvano po reci Sopotnica koja je bila i razlog dolaska prvih stanovnika. Tražeći pijaću vodu, oni koji su je našli, rešili su da tu i ostanu. Potom: izgradili su 11 vodenica, 10 valjarica – mleli žito, valjali sukno. Upravo time sebi su obezbeđivali uslove za preživljavanje.
Tradicionalni način života nije mogao da bude očuvan u potpunosti – razvoj industrije i urbanizacija uticali su da se meštani Sopotnice sele u okolne gradove. Danas u ovom selu ne živi više od 50 porodica. Ipak, ko ga poseti biće ugošćen i poslužen domaćinski: u nečijem domu, pravom sopotničkom trpezom uz sir, kajmak, pršutu, pitu i rakiju.
Vrmdža: teže se izgovara, lako se uživa
Od Aleksinca kad se ide ka Sokobanji, postoji skretanje i tabla za Vrmdžu. U podnožju planine Rtanj ovo selo zanimljivog imena pored čistog vazduha ističe se i brojnim izvorima na kojima leži (40).
Ime je dobilo prema izrazu meštana za pojam „navrnuti vodu“, odnosno, skrenuti vodu, vratiti je u prvobitni tok. Selo, uz činjenicu da ima dosta vode, tj.izvora, ima ime koje je i tačno pored toga što je specifično.
U samom centru se nalazi strma stena na kojoj su ostaci vrmaškog grada, tzv. Latinskog grada za koji se veruje da datira iz doba Justinijana. Prostor se spominje i kao srednjovekovni grad u kom se vadilo veoma kvalitetno srebro sa 30% zlata. Vrmaški grad je Musa Kesedžija razorio 1413. godine, te su posle nastali mnogobrojni mitovi, legende koji se tiču odnosa Srba i Turaka u vreme okupacije.
Malo dalje od srednjovekovnih ostataka je Vrmaško jezero. Smatra se da je ono nastalo nakon zemljotresa i da je tada i dobilo svoj kružni oblik.
Danas je Vrmdža selo sa lepo uređenim starinskim kućama, mada ima i novih. Poznato je po eko-turizmu i u Parohijskom domu ima stalnu muzejsku postavku gde se mogu videti stari alati, nošnje, grnčarija…
Selo Rudno blizu divlje Golije
Selo Rudno nalazi se na visini od 1100 metara, i smešteno je na planini Radočelo, dugoj 15 km. Ipak, blizu je planine Golija, te pripada njenom Rezervatu biosfere. Ovaj Rezervat krase guste šume, pašnjaci i livade, kristalno čisti potoci i reke.
O ovom selu nepravedno se malo govori, a malo ko zna da upravo Rudno broji najviše sunčanih dana u Srbiji. Najpoznatiji orijentir ovog sela je činjenica da je između manastira Studenica i Gradac.
Oni koji posete Rudno uživaće u miru i tišini, prirodnim lepotama, ali i u razgovoru sa ljubaznim meštanima. Idealno je za ljubitelje prirode, one koji bi da pobegnu od urbane svakodnevice. Ipak, meštani tvrde da je najpopularnije vreme za dolazak u selo zima.
Ipak, sigurno da je okrepljujuće prirodi se posvetiti tokom svakog godišnjeg doba.
To definitivno važi za svako od ovih sela. Ona posetiocima mogu pružiti ugodan boravak bilo da je jesen, leto, proleće ili zima.
