Drvena fasada već neko vreme je atraktivna tema o kojoj se priča u arhitektonskim krugovima. Ipak, istina je da je sve češća upotreba zamenskih materijala koji predstavljaju ništa drugo do imitaciju drveta, odnosno, njegove teksture. O tome da takvi zamenski materijali ne mogu da omoguće i sve dobre strane koje prirodno drvo omogućava ne treba posebno govoriti, kao ni o dobrim stranama u pogledu klimatskih promena koje se postižu upravo upotrebom drveta. Odgovor je sasvim jasan: drvo je uvek dobar izbor, pa nije drugačije ni kada je u pitanju fasada.
Prvo pitanje koje se pokreće: kako održavati ovu fasadu?
Ovo pitanje je sasvim logično jer upotreba prirodnog materijala na fasadi zaista može da deluje sumnjivo, pa drvena fasada možda na prvi pogled i ne zaliči na najpametnije rešenje. Stručnjaci kažu da se prirodni uticaji koji bi mogli da naškode drvetu, poput vlage, insekata i sunca mogu rešiti. Drvo koje se koristi za fasade obrađuje se na poseban način: reč je o japanskoj tehnici nagorevanja drveta pa se ovako obrađen materijal naziva i paljeno drvo. Zahvaljući primeni ove tehnike drvo postane kvalitetan i trajan materijal koji se može koristiti za fasadu.
Drvena fasada: montaža
Interesantna informacija kada je u pitanju drvena fasada jeste da ju je izvodljivo montirati i na novu gradnju i na postojeći objekat. Sama montaža izvodi se po tehnologiji ventilisanih fasada. Postavlja se dijagonalno, horizontalno, ali je stav struke taj da je najpametnije drvenu fasadu postaviti vertikalno.
Samo postavljanje drveta odvija se na prethodno pripremljenoj drvenoj, aluminijumskoj ili čeličnoj potkonstrukciji, za koju se drvo vezuje posebnim nerđajućim vijcima.
Najčešće se savetuje da se drvena fasada zbog vlage malo odigne od tla. Međutim, u ponudi postoje i fasade od paljenog drveta koje su dosta otporne u odnosu na prirodno drvo koje nije tretirano, te je fasadu moguće spustiti niže. Svejedno, nema sumnje da je veoma važno da drvo sa fasade ne bude u stalnom kontaktu sa vodom i da mu je neophodna cirkulacija vazduha kako bi se materijal sušio.
Održavanje drvene fasade
Fasada od paljenog drveta iliti drvena fasada jednostavna je za održavanje. Premazivanje drveta u cilju njegove zaštite nije potrebno raditi, dok je zarad očuvanja boje površinu fasade dovoljno nauljiti nakon 5 ili 10 godina. Da li je potrebno da prođe 5 ili više godine do ponovnog premazivanja fasade zavisi od uslova kojima je fasada izložena kao i od pigmentacije premaza koji se koriste.
Drvena fasada: drvo koje se koristi
U Japanu se za tehnik nagorevanja drveta koristi tradicionalno japanski čempres – Sugi drvo, po kom je tehnika paljenja dobilja ime: Yakisugis. U evropskim zemljama, s druge strane uglavnom se koriste bor, smrča i sibirski ariš. Ipak, najčešći izbor jeste upravo poslednje navedeni sibirski ariš – on slovi za prirodno veoma trajan materijal.
Opasnost od požara?
Paljeno drvo nesumnjivo je otpornije od običnog drveta, a to važi i kad je u pitanju požar. Ipak, kako bi se ispuni zahtevi za protivpožarnost, paljeno drvo se premazuje premazima koji povećavaju otpornost na vatru. Samim tim drvena fasada nije opasnije rešenje u odnosu na druge fasadne materijale.
Cena ovog materijala
Paljeno drvo, odnosno materijal koji se koristi za drvenu fasadu kreće se od 40 do 60 evra za kvadrat.
Kada je reč o montaži, cena se formira u zavisnosti od uslova, ali se okvirno kreće između 15 i 40 evra po kvadratu.
Potkonstrukcija i propratni troškovi nisu skuplji u odnosu na troškove kod fasada od drugih materijala.
