Deda Mraz i Nova godina neraskidivo su povezani gotovo kao i praznici i ruska salata. I, mada je svima dobro poznata simbolika ovog belobradog starca obučenog u crveno, nije baš toliko znana istorijska pozadina ovog prazničnog junaka koji unosi radost i deci i odraslima.
Deda Mraz je ideja karikaturiste
Ovog starog čiku sa belom bradom osmislio je u drugoj polovini 19. veka Tomas Nast, poznati američki karikaturista. U to vreme Nast je bio veoma voljen u Americi jer se smatralo da njegovi radovi podstiču vojni moral i osnažuju patriotizam.
Sa idejom da, usred američkog građanskog rata, ilustracijom pošalje božiću poruku nastao je lik vilenjaka sa bradom Nast je objavio prvu sliku Deda Mraza. Osvanuo je na naslovnici časopisa Harper’s Weekly, 3. januara davne 1863. godine. Potom je Tomas Nast napravio nekoliko ilustracija na istu temu, pa je dekica polako postajao deo opšte kulture
Ipak, Deda Mraz kakvog danas znamo potekao je iz reklame jedne poznate kompanije, a dalje je postao globalni fenomen.
Za razliku od lika koje svi zamišljamo maltene isto, ime mu se razlikuje u različitim zemljama i kulturama. Negde je Božić Bata, negde Santa Klaus ili Santa Nikolas, na primer.
Odakle dolazi?
U novogodišnjoj noći, a ponegde i u vreme Božića deca iz svih krajeva sveta iščekuju ovog divnog dekicu da im donese poklone. Veliki broj maštovitih priča vezano je za Deda Mraza, a mnoge od njih tiču se i pitanja odakle on dolazi.
Mada sve nordijske zemlje za neko drugo mesto tvrde da je prebivalište junaka Nove godine, tradicionalno se veruje da Deda Mraz dolazi iz sela u Laponiji, na severu Finske. Svega 2000 kilometara od Severnog pola, Rovanijemi, glavni grad okruga Lapland je najbliži selu odakle je Deda Mraz.
Klimatski uslovi koji vladaju u domovini najljupkijeg starca krajnje su neobični. Sunce ne izlazi barem jedan dan kada je zima, dok u letnje doba ono ne zalazi barem jedan dan. Polarna noć traje čitavih mesec dana – od sredine decembra do početka januara.
Selo u kom on živi drugačije je od drugih sela – ono je, u stvari, zabavni park, prekriven snegom i ukrašen sa nekoliko hiljada lampica. Tu takođe žive Baka Mraz i Dedini pomoćnici, a postoje i crkva, fabrika igračaka, istorijski muzej i još svašta drugo zabavno. Turisti koji dođu tamo mogu, kako priče govore, mogu da posete i kancelariju u kojoj Deda Mraz radi, odnosno, u kojoj čita pisma koja stižu iz celog sveta. Dosadašnji podaci govore da mu najviše pisama stiže iz Francuske – čak 1.700.000, dok je na drugom mestu Kanada sa 1.350.000. Sa druge strane deca iz Latinske Amerike, naročito Meksikanci imaju drugi metod – pisma šalju tako što ih ubace u balone koje potom puštaju u vazduh.
Ono što je sigurno: sva pisma stignu na njegovu adresu. Ma koliko da svet kojem pripadamo podrazumeva konstantne promene, verovanje u dobro koje prenosimo na decu oko nas ostaje nepromenljivo i trajaće zauvek. A samim tim i Deda Mraz.
