Open space iliti otvoreni koncept uređenja godinama je vrlo popularan. Najčešće se primenjuje u poslovnom prostoru, međutim, sve više stanova velikom i otvorenom celinom objedinjuju dnevnu sobu, kuhinju i trpezariju.
U pitanju je vrlo inspirativan moderan koncept koji, kao i ostali načini uređenja, ima svojih dobrih i loših strana.
Open space stvara iluziju većeg prostora
Ovo je ujedno najjači argument zbog kog se uglavnom ljudi i oporedeljuju za otvoreni koncept. Logično jer uklanjanje zidova )koji inače odvajaju prostorije) omogućuje i manjim stanovima da izgledaju veći nego što uistinu jesu. Ovo je važna stvar budući da su kvadarati skupi, pa i za kupovinu manjeg stana treba izdvojiti priličnu svotu novca.
Nije zanemarljivo ni to što open space doprinosi boljoj cirkulaciji vazduha i stoga je prostor prijatniji, a i deluje prostranije.
Ipak, ovako „uvećan prostor“ otežava privatnost. Zbog toga što dom, u tom slučaju, ne dopušta priliku za osamljivanje i pronalaženje mira. Recimo, ukoliko u prostoru borave dve osobe, nije baš izvodljivo da jedna gleda tv, a druga uči. Postoji problem i sa akustikom jer kad nema zidova, buka se baš lako širi kroz prostor pa je teško omogućiti tišinu.
Rešenje postoji, ali zahteva dodatna ulaganja. To su akustični paneli ili tepsi, međutim, obe varijante narušavaju minimalizam i iluziju većeg prostora, jer ga smanjuju.
Osim toga, open space otežava sakrivanje nereda. Zidova je manje, samim tim i prostora za „skrivanje“, što znači da gosti imaju „dobar pregled“.
Olakšana je interakcija sa ukućanima i posetiocima
Poznate su situacije u „klasično“ uređenim prostorima u kojima se vodi razgovor dok jedna osoba sprema nešto u kuhinji, a druga sedi u susednoj prostoriji. Istini za volju, to više liči na dovikivanje nego na razumljivi dijalog, ali svako ga je barem jednom iskusio.
Kod open space uređenja nema toga. Socijalna interakcija je jednostavnija, budući da je većina prostorija u vidokrugu svih prisutnih. Iako se otvoreni koncept vezivao za poslovno okruženje, danas je dobrodošao i roditeljima jer omogućava praćenje male dece dok se paralalno obavlja i neki druga obaveza.
O druženju i okupljanjima u open space-u da ne govorimo! Kretanje kroz prostor, međusobna komunikacija mnogo su prirodniji i samim tim žurke su uspelije.
Open space doprinosi fleksibilnosti uređenja
Zidovi su važni, ali oni ipak u nekom smislu ograničavaju i ukalupljuju prostor. Kada ih je manje, otvorene su mogućnosti za eksperimentisanje. Dobrodošlo je poigravanje sa bojama, detaljima, rasporedom. Prostor se lako iznova premešta i osmišljava jer open space dopušta različita isprobavanja.
Problemi, naravno postoje. Recimo – grejanje i hlađenje
Regulacija temeperature je dosta izazovnija za open space. Što je razumljivo jer veći, odnosno, otvoreniji prostor zahteva više energije i za grejanje i za hlađenje. I to najčešće znači i povećane račune. Zatim, nekada je problematično održavanje ujednačene temeperature u celom prostoru – naročito ako su prozori veliki a plafoni visoki. Može da se desi da je negde u prostoru toplije, a negde hladnije. Nažalost, to zaista ume utiče na ukupan komfor.
Open space uređenje – centralna tačka
Iako se otvoren koncept uređenja razlikuje od klasičnog prostora sa odvojenim prostorijama, postoje principi kojih se treba pridržavati a koji važe i kod stanova sa više zidova.
Na primer – određivanje tačke fokusa u prostoru. U dnevnoj sobi to može biti velika ugaona garnitura, u trpezariji je to, naravno, trpezarijski sto.
Naime, centralna tačka je uglavnom mesto na kom se odvija najveći deo aktivnosti u domu. Zato je bitno odrediti taj prostor i njegovu namenu, kako bi open space dom bio izbalansiran i usklađen spram potreba onih koji tu žive.
