Česnica je nezaobilazni deo Božićne trpeze, te se u domovima pravoslavnih hrišćana za ovaj praznik zlati na stolu. Kako za nju kao obavezni deo gozbe znamo od kako znamo i za sebe, jasno je da pripada običajnom delu naše kulturne tradicije.
Božićna česnica, kako se najčešće naziva, nesumnjivo se smatra jednim od najdražih običaja u vreme zimske kratkodnevice i praznika koji se proslavljaju u to vreme. Jedna je od onih tradicionalnih porodičnih događaja koji okupljaju i zbližavaju porodicu. Lomljenje česnice je momenat za sebe – nosi iščekivanje koje se vezuje za pitanje ko će od prisutnih izvući novčić iz nje, odnosno, koga će narednih godinu dana pratiti sreća.
Česnica – receptura drugačija od okruga do okruga
U nekim krajevima, česnica je obična pogača, posna, naravno, dok se negde pod česnicom misli na kolač. Iako se sprema širom naše zemlje, recept za pripremu varira.
Na jugu Srbije se česnica mesi na Badnji dan i ona je, zapravo, presna pogača bez kvasca .U nju se stavljaju: novčić, čen belog luka, listić badnjaka i zrno kukuruza. Za Badnje veče se lomi, i deli na onoliko delova koliko ima i ukućana, ali se jedan deo nameni domu u kom se živi. Pogača se deli u krug, nadesno, a onaj ko ima sreće da u njoj nađe novčić, prema verovanju, neće imati finansijskih problema u narednom periodu. Onaj ko u zalogaju nađe čen belog luka imaće dobrog zdravlja, a listić badnjaka i kukuruz simbolizuju plodnu godinu.
Zapadna Srbija česnicu pravi bez kvasca
U okolini Užica izbegavaju kvasac u česnici kako bi imali dobrog sira koji se neće kvariti. U tim domovima u zalogajima ukućani mogu naići na zrno belog pasulja, zrno kukuruza, grančicu badnjaka ili na 2 novčića. Prema verovanju, onaj ko nađe kukuruz brinuće o svinjama i kokoškama, a onaj ko naleti na pasulj, vodiće računa o ovcama. Dva novčića koja se stavljaju različite su vrednosti – jedan je 1 dinar, drugi u iznosu od 2 dinara – manji iznos je za kuću, a dvodinarka je za sreću.
Česnica se, u Zapadnoj Srbiji, peče baš na Božić, a odvaja se na početku ručka – dele je domaćin i drugi muški član porodice.
Česnica u Novom Pazaru
I u ovom kraju priprema česnice se vrši na Božić – tačnije, nakon doručka. Obavezno se za mešenje koristi voda koju je donela iz svoje kuće devojka spremna za udaju. U Novom Pazaru se sprema od brašna i vode, s tim što pored parice dodaju i suvo grožđe. Za ručak, česnica se okreće u krug, svi uzmu po parče i svi sa nestrpljenjem čekaju da javi onaj ko nađe paru i da saznaju ko će to naredih 365 dana imati sreće. Takođe, onog ko nađe novčić domaćin daruje novcem.
Slatka sremačka česnica
Česnica u Sremu nekima više liči na baklavu nego na pogaču. S razlogom jer je slatka i pravi se od kora i oraha. Prilikom ređanja kora, u česnicu koja se pravi, ubacuje se nekoliko novčica. Budući da je slatkog ukusa, ali ne pliva u saftu (već saft treba samo da malo upije), česnica u Sremu služi se kao dezert, dakle, nakon prazničnog ručka.
U ovom trenutku, možda je već odlomljena na vašoj porodičnoj trpezi i poznato je koga u domu bi sreća najviše trebalo da prati. Srećan Božić!
